Documentation: BH CENSUS 2013 (SRB)
you are here: choose a survey survey document chapter
Publisher: Social Explorer, Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine
Document: BH Census 2013
citation:
Social Explorer, Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine
BH Census 2013
Дефиниције

Старост и пол

Старосно-полна структура становништва представља најважнију демографску карактеристику сваке популације. Старост становништва исказује се у навршеним годинама живота, према стању на дан 30. септембра 2013. године у 24. 00 часа, што представља критични моменат Пописа. Пол је једно од основних демографских обиљежја и прикупљано је у сваком попису становништва. Уколико за некo лице на пописном обрасцу није дат одговор на питање о полу, током обраде пописне грађе, податак о полу је додат на основу других података о лицу (јединствени матични број, положај члана у породици, питање о броју живорођене дјеце и сл.).

Брачно стање

Подаци о становништву према законском брачном статусу су прикупљени на основу изјаве лица о њиховом формално-правном брачном статусу. У Попису 2013. године први пут су прикупљени и подаци о лицима које живе у неформалној заједници. Према формално-правном критеријуму, становништво старо 15 и више година је разврстано према брачном статусу у четири категорије: никад ожењен/удата, ожењен/удата, разведен/разведена и удовац/удовица.

Фертилитет за женско становништво старо 15 и више година

Подаци о броју живорођене дјеце релевантни су како за сагледавање коначног ефективног фертилитета (за жене изашле из фертилног периода) и досадашњег ефективног фертилитета (уколико је ријеч о женама које се налазе у фертилном периоду), тако и за сагледавање обима неучествовања жена у репродукцији. Поред података о броју живорођене дјеце, у Попису 2013. године прикупљени су и подаци о мјесецу и години рођења првог, другог и најмлађег живорођеног дјетета.

Етничко/ национално изјашњавање

Чланом 12. Закона о Попису дефинисано је да лица нису обавезна да се изјашњавају о етничкој/ националној припадности. У складу с тим, испитаници су имали могућност да се не изјасне о овим питањима.

 

Изјашњавање о вјероисповијести

Чланом 12. Закона о Попису дефинисано је да лица нису обавезна да се изјашњавају о вјерској припадности. У складу с тим, испитаници су имали могућност да се не изјасне о овим питањима.

Матерњи језик

Под матерњим језиком подразумијева се језик који је неко лице научило говорити у раном дјетињству, односно језик који лице сматра својим матерњим језиком, ако се у домаћинству говорило више језика.

 

Мјесто рођења

За мјесто рођења уписивало се оно мјесто (насељено мјесто, општина или друга држава) гдје је лице заиста рођено, а које је уписано у личне документе. За лица рођена у земљи прикупљени су подаци о општини и насељеном мјесту док су за лица рођена у иностранству прикупљени само подаци о земљи рођења.

Мјесто ранијег становања

Одређивање контигената аутохтоног становништва, односно лица која од рођења станују у истом мјесту и нису се никада селила, и досељеног становништва врши се на основу питања да ли се лице доселило у мјесто пописа из другог насељеног мјеста у БиХ или из друге државе. За лица која су се доселила у мјесто пописа из другог мјеста у БиХ прикупљани су подаци о општини и насељеном мјесту из којег су се лица доселила у мјесто пописа као и подаци о мјесецу и години досељења. За лица која су се у мјесто пописа доселила из иностранства прикупљани су подаци о земљи из које се лице доселило и подаци о мјесецу и години досељења.

Избјеглице из БиХ

Избјеглице из БиХ су држављани БиХ који су се налазили изван БиХ, а који су због сукоба били прогнани из свог пребивалишта или су напустили своје пребивалиште у БиХ и избјегли у иностранство. Избјеглицама су сматрана и дјеца која су рођена током трајања избјеглиштва једног од родитеља као и сва лица чије је трајање избјеглиштва било краће од годину дана.

Расељена лица

За расељена лица прикупљени су подаци о општини и насељеном мјесту из којег су расељена у периоду након 30.04.1991. године. Расељеним лицима сматрана су и дјеца која су рођена у вријеме док је један од родитеља имао статус расељеног лица. Поред података којима су идентификована расељена лица, прикупљени су и подаци о томе да ли се лице вратило у насељено мјесто из којег је расељено као и подаци о формално-правном статусу расељеног лица.

Држављанство државе

Подаци о држављанству прикупљени су на основу изјаве лица обиљежавањем једног од наведених одговора: БиХ, БиХ и друге државе, друге државе или без држављанства.

Економска активност

Економски активно становништво чине лица која обављају неко занимање и лица која су незапослена. Лица која обављају неко занимање тј. запослени су лица која имају 15 година и више и која су у референтној седмици од 23-29. септембра радила/обављала активност најмање један час за плату или накнаду, без обзира на њихов формални статус или нису радила у референтној седмици, али имају посао на који ће се вратити. Незапослени су лица која имају 15 и више година и која нису радила у референтној седмици, активно су тражила посао задњих мјесец дана и могла би почети радити у наредне 2 седмице.

Економски неактивно становништво су лица која нису разврстана ни у једну горе наведену категорију. Економски неактивна лица су ученици (15 и више година), студенти, пензионери, домаћице, лица неспособна за рад, те остала економски неактивна лица.

Активност

Подаци о активности прикупљани су за сва лица 15 и више година старости, тј. лица рођена прије 01.10.1998. године. На постављено питање о обављању активности барем један час у току седмице од 23-29. септембра 2013. године ради стицања средстава за живот или у својству неплаћеног помажућег члана, лица су могла да се изјасне да су обављала активност или да нису обављала активност, али имају посао на који ће се вратити или да нису уопште обављала активност.

Радни статус

Подаци о положају лица у запослености, тј. радном статусу лица прикупљани су за сва лица која су током седмице од 23-29. септембра 2013. године радила/обављала неку активност барем један час да би стекла средства за живот или била неплаћени помажући члан или нису радила, али су имали посао на који ће се вратити, односно за лица која су некада радила/обављала активност. Лица су могла да се изјасне за један од сљедећих положаја у запослености:

  1. Запосленик: лице које ради за послодавца и које за свој рад прима плату или накнаду било у новцу или натури, без обзира да ли имају формални уговор о запослењу или не;
  2. Послодавац: лице које је власник предузећа, продавнице, канцеларије или ради у кооперацији са другим лицем, а при том запошљава раднике.
  3. Самозапослен: лице које је власник предузећа, продавнице, канцеларије или ради у кооперацији са другим лицем, а при том не запошљава раднике.

Занимање

Занимање лица је скуп послова и радних задатака који су садржајно и организационо сродни и повезани, а за њихово обављање потребна су знања, способности и вјештине. Занимање лица одређивано је према врсти посла, а не (искључиво) према школској спреми или звању стеченом образовањем.

 

Дјелатност

Дјелатност је карактеристика економске активности предузећа, установе, занатске радње, слободног занимања, пољопривредног имања или било којег другог облика пословног субјекта, али и самосталног посла, у којем лице обавља своје занимање ради стицања средстава за живот. Дјелатност пословног субјекта у којем лице ради не зависи од специфичног посла, односно занимања којег лице обавља, него од карактеристика економске активности пословног субјекта која се најчешће исказује врстом роба и услуга које субјект производи или пружа.

 

Највиша завршена школа

Под највишом завршеном школом подразумијева се врста школе чијим је завршавањем лице стекло највиши ниво образовања и диплому или свједочанство о завршеној школи. Није се правила разлика да ли је школа завршена у редовној школи или у школи која замјењује редовну (нпр. школе за образовање одраслих), односно да ли је завршена полагањем испита у редовној школи или завршавањем неког курса за скраћено школовање (нпр. курс за скраћено завршавање основне школе итд.) у склопу редовне школе. Курсеви чијим се завршетком није стекло свједочанство редовне школе, нису се узимали у обзир као одговори на ово питање, него се давао одговор о претходно завршеној школи из формалног система образовања.

Стечено звање

Подаци о стеченом звању прикупљени су за сва лица која као највишу завршену школу имају завршену високу школу, факултет, академију или универзитет. С обзиром да су у високом образовању извршене реформе којима су примијењени принципи Болоњске декларације, подаци о стеченом звању обухватају звања стечена према старом програму студирања и звања стечена према болоњском програму студирања. Подаци о звањима која су стечена према старом програму високог образовања обухватају податке о дипломираним, специјалистима, магистрима и докторима наука.

Писменост

Писменом се сматра лице које може са разумијевањем и прочитати и написати кратку, једноставну изјаву о свом свакодневном животу, у супротном лице је неписмено.

Компјутерска писменост

Компјутерска писменост дефинише се као способност лица да обради текст, изради табеле, користи имејл и интернет. Дјелимично компјутерски писменим лицем сматра се лице које зна обављати бар једну од наведених активности. Лице које не зна да обавља ниједну од наведених активности сматра се компјутерски неписменим.

Инвалидитет

У складу с препорукама Вашингтонске групе за статистику инвалидитета, подаци о инвлидитету прикупљени су на основу питања о врсти тешкоће, степену тешкоће и узроку тешкоће. Лица су могла да имају више различитих врста тешкоћа, а за сваку тешкоћу прикупљени су подаци о степену и узроку тешкоће. Врсте тешкоће су: вид, слух, ход, памћење, концентрација, облачење и одржавање личне хигијене, комуникација.

Домаћинства

Пописом су обухваћена сва индивидуална (приватна) домаћинства лица јединица Пописа, сва колективна домаћинства (састављена од лица која живе у установама за трајно збрињавање дјеце и одраслих, у болницама за смјештај неизљечиво болесних, у манастирима или другим вјерским објектима и слично).

 Домаћинством се сматра свака породична или друга заједница лица („вишечлано домаћинство“), тј. група од два или више лица која заједно заузимају цијелу стамбену јединицу и њен дио и обезбјеђујући себи храну, а могуће и остале потрепштине за живот. Домаћинством се сматра и свако лице које живи само („самачко домаћинство“) у посебној стамбеној јединици или које заузима као станар, посебну собу (или собе) у некој стамбеној јединици, али ни са једним станаром те стамбене јединице заједнички не чини дио вишечланог домаћинства.

Домаћинством се сматрају и лица која се школују у насељу пописа, а живе у брачној или ванбрачној заједници (нпр. студентски бракови). Домаћинством се сматрају и лица без сталне адресе, а затечена су у насељу у критичном моменту пописа, као што су номади и бескућници.

Домаћинство се може састојати од једне или више породица и, осим тога, може имати и чланове који не припадају ниједној породици у домаћинству која се пописује. Такође, постоје и домаћинстава у којима нема ниједне породице, као нпр. самачка домаћинства, домаћинства која су састављена од сродника (нпр. брат и сестра без родитеља) или несродника који заједнички троше приходе ради задовољавања основних животних потреба).

Породица

Породица је заједница која се састоји само од брачног или ванбрачног пара, или од родитеља (оба или једног) и њихове дјеце. Дијете (биолошко, усвојено, пасторак) јесте лице које, без обзира на старост и на брачни статус, живи у домаћинству са једним или са оба родитеља, под условом да нема брачног/ванбрачног партнера или своје дијете у том домаћинству.

Станови

Пописом су обухваћени станови у држави, независно о томе користе ли се за становање, за неку другу намјену или нису насељени; објекти намијењени за колективно (институционално) становање; друге настањене просторије или објекти који нису намијењени за становање, а у вријеме Пописа се користе за ту  намјену.

 

Стан је грађевински повезана цјелина намијењена за становање, која се састоји од једне или више соба (од 4 или више метара квадратних), са одговарајућим помоћним просторијама (кухиња, остава, предсобље, купатило, тоалет/вц и сл.), или без помоћних просторија и може имати један или више специјалних улаза. 

Од дефиниције стана одступа се када домаћинство, поред једног стана као грађевинске цјелине, користило преко цијеле године још једну просторију, на примјер, једну собу или кухињу, која је грађевински одвојена од главних просторија стана ( налази се у другој згради на истом плацу, или у истој згради али има посебан улаз). Те просторије се пописују као саставни дио стана, а не као посебан стан. Пописом се, по правилу, обухватају само завршени станови. Завршен стан је стан у којем су завршени  сви предвиђени грађевински, инсталациони и завршни радови. Завршен стан се може налазити у згради/кући која није потпуно завршена, тј. у којој има и незавршених станова.

 

 

« Previous ‹Table of Contents› Next »
©2024 Social Explorer. All rights reserved.