ДЕФИНИЦИЈЕ

Старост

Старост се у резултатима пописа 1981. године исказује према навршеним годинама живота. Тај податак је изведен у току обраде из одговора на питање о датуму (дан, мјесец и година) рођења. Свака група старости обухвата лица која су навршила број година наведен унутар граница интервала.

Брачно стање

У попису 1971. године, као и свим претходним пописима становништва Југославије, подаци о брачном стању прикупљали су се према формално-правном критеријуму. Могући одговори на ово питање били су: неожењен-неудата, ожењен-удата, удовац-удовица, разведен-разведена.

Број живорођене дјеце мајке

Питање о броју  живорођене дјеце у попису 1981. године је постављено и на њега су одговарала сва женска лица која су рађала. Као живорођено дијете сматрало се оно које је по рођењу давало знаке живота, чак и ако је убрзо после рођења умрло.

Активност

Најопштија статистичка подјела становништва у економском смислу је подјела по активности. У попису становништва 1981. године појам и класификација привредне активности потпуно су истовјетни. Цјелокупно становништво груписано је у три основне категорије:

1. Активно становништво
2. Лица са личним приходом
3. Издржавано становништво.

Дјелатност

Дјелатност се по методологији пописа 1981. године дефинише као врста производње или услуга којом се бави радна или друга организација. За запослена лица то је она грана дјелатности у којој је распоређенa радна јединица или радна организација у цјелини. За остала активна лица, то је она грана дјелатности у којој та лица обављају своје занимање.

Занимање

У попису становништва 1981. године занимање се односи само на врсту послова које поједина лица обављају у циљу стицања средстава за живот, тзв. активна лица.

Друштвено-економски положај

Питање о друштвено-економском положају у занимању постављено је у попису 1981. године с циљем да се види у ком својству активна лица обављају своје занимање (осим лица на привременом раду у иностранству), као и издржавана лица чији издржаваоци обављају занимање (осим лица на привременом раду у иностранству), тј. да се омогући диференцирање активног становништва у категорије: радник у удруженом раду, радник код лица које самостално обавља дјелатност, удружени земљорадник или занатлија, лице које самостално обавља дјелатност и не користи рад других лица, лице које самостално обавља дјелатност и користи рад других лица и лице које ради на имању, у занатској или другој радњи неког од чланова домаћинства.

Пољопривредно становништво

У попису становништва 1981. године пољопривредно становништво чине активна лица, чије је занимање сврстано у врсту занимања „пољопривредници“ или „рибари и ловци“, а такође и издржавана лица чији издржаваоци обављају неко од занимања из поменутих врста занимања. При томе није битно да ли активно лице, односно издржавалац издржаваног лица своје пољопривредно занимање обавља у оквиру дјелатности „пољопривреда и рибарство“ или у некој другој непољопривредној дјелатности.

Досељено становништво

Досељено становништво појединог насеља чине сва лица која од рођења не живе непрекидно у том насељу, односно сва лица која су прије пописа била стално настањена у неком другом мјесту у Југославији или у иностранству. За лица која су се селила више пута, као мјесто из ког су досељена сматрано је мјесто у ком су била стално настањена непосредно прије него што су се доселила у мјесто пописа.

Школска спрема

Податак о школској спреми прикупљен је за сва лица, осим за предшколску дјецу и редовне ученике основних школа у попису 1981. године. Под школском спремом сматра се највиша завршена школа, без обзира на то да ли је школска спрема стечене, завршавањем неке редовне школе или завршавањем школе која замјењује редовне школе, полагањем испита у редовној школи или завршавањем курса за скраћено завршавање неке школе којим се по постојећим прописима стекла одговарајућа школска спрема.

Писменост

Као писмено лице сматрано је писменим које зна да прочита и напише текст у вези са свакидашњим животом, односно да прочита и напише писмо, при чему је свеједно на коме језику и писмо зна да чита и пише.

Народност

У попису 1981. године, као и су свим послијератним пописима становништва, одговор на питање о народности уписиван је у пописне обрасце према слободно израженој припадности народу, односно народности грађанина.

Матерњи језик

Под „матерњим језиком“ подразумијева се језик који је неко лице научило да говори још у раном дјетињству. Ако је неко у раном дјетињству говорио више језика, то је језик који он сматра својим матерњим језиком, а за нијема лица језик којим се у њиховој кући претежно говори.

Подручје из кога је досељено

Ово обиљежје односи се на лица која су од рођења бар једном мијењала мјесто сталног становања. За лица која су само једном мијењала мјесто сталног становања, сматра се да су доселила из мјеста рођења, односно из мјеста сталног становања мајке у вријеме њиховог рођења. За лица која су више пута мијењала мјесто сталног становања, подаци се односе на посљедње пресељење.

Породица

Под породицом подразумијева се породична заједница која се састоји само од брачног пара, или од родитеља (оба или једног) и њихове дјеце која нису у браку.

Домаћинства

Домаћинство је у попису становништва 1981. године дефинисано као породица или друга заједница лица за која је изјављено да заједно станују и заједнички троше своје приходе за подмирење основних животних потреба, без обзира да ли се сви чланови стално налазе у мјесту гдје је настањено домаћинство или неко од њих борави дуже вријеме у другом насељу због рада, школовања или других разлога. Као посебно домаћинство сматрано је и свако лице које у мјесту пописа живи само и које нема своје домаћинство у другом мјесту, без обзира да ли станује у посебном стану, као подстанар или самачком хотелу, као и да ли станује у истој соби са другим самцем или станодавцем, али са њима не троши заједнички своје приходе.

Породична и непородична домаћинства

Породична домаћинства су она која у свом саставу имају најамње једну породицу, без обзира да ли поред чланова породице у саставу домаћинства има и лица која нису чланови породице.

Непородична домаћинства су сава самачка домаћинства, као и вишечлана домаћинства која у свом саставу немају ниједну  породицу.

Домаћинства која имају пољопривредно газдинство

У попису се сматрало да домаћинство има пољопривредно газдинство, ако његови чланови користе најмање 10 ари обрадивог земљишта. Такође је сматрано да домаћинство има пољопривредно газдинство и кад чланови домаћинства користе површину мању од 10 ари обрадивог земљишта, под условима да имају најмање: краву и теле или јуне, краву и два одрасла грла ситне стоке исте врсте, одраслих оваца и/или свиња, 50 комада одрасле живине или 20 кошница пчела.

Стан

Пописом су такође обухваћени сви станови на територији СФРЈ, без обзира да ли се користе за стално или привремено становање (за одмор и рекреацију или у вријеме сезонских радова) или су ненастањени, као и друге просторије које нису саграђене као стан, али су се у вријеме пописа користиле за становање. Пописом нису били обухваћени станови у својини страних држава.

Станом се сматра грађевински повезана цјелина намијењена за становање, која се састоји од једне или више соба, са одговарајућим помоћним просторијама ( кухиња, остава, предсобље, купатило, тоалет и сл.), или без помоћних просторија и има један или више посебних улаза.

Од дефиниције стана одступало се само у случају ако је неко домаћинство, поред једног стана као грађевинске цјелине, користило преко цијеле године још једну просторију, на примјер, једну собу или кухињу, која је грађевински одвојена од главних просторија стана (налази се у другој згради на истом плацу, или у истој згради али има посебан улаз). Таква просторија прописана је као да се налази у саставу стана. По правилу, обухваћени су само завршени станови. Стан се сматра завршеним, ако су на њему завршени сви предвиђени грађевински, инсталатерски и завршни радови, тако да је у цјелини оспособљен за становање.